HR - Ljudski Resursi - Srbija

Otkaz ne može da se dobije SMS-om ili mejlom

Obaveštavanje radnika SMS-om ili i-mejlom da im ugovor o radu na određeno vreme neće biti produžen i da treba da potpišu rešenje o prestanku radnog odnosa ne predstavlja čin pukog uručivanja otkaza, već rešenje kojim se samo konstatuje da je pravni položaj radnika promenjen. Takav potez poslodavca je, kako naglašava Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, u skladu sa Zakonom o radu, jer na taj način zaposleni se samo obaveštava da njegov radni odnos prestaje istekom ugovora o radu.

– Prema Zakonu o radu, ugovor na određeno vreme prestaje da važi od dana do kada je bio zaključen, što se nedavno dogodilo u slučaju zaposlenih radnika u firmi „Šinvon”, drugoj „Jurinoj” fabrici. Poslodavci uvek izdaju rešenja o prestanku radnog odnosa za svaki slučaj, budući da se u praksi dešava, posebno u velikim kompanija, da kad istekne ugovor radnici nastave da dolaze na posao što poslovođe često i ne primete nekoliko dana. A po zakonu, svako ko po isteku ugovora nastavi da dolazi na posao pet dana u kontinuitetu, automatski postaje zaposlen na neodređeno vreme. Da se to ne bi dogodilo „Šinvon” je obavestio svoje zaposlene da im ugovor neće biti produžen i da dođu da preuzmu rešenje – objašnjava Reljanović, podsećajući da je se na taj način poslodavac ogradio od mogućih zloupotreba.

Ipak, ranijih godina u Srbiji je bilo mnoštvo primera koji svedoče o tome da su poslodavci i-mejlom i telefonskim porukama davali otkaze radnicima, što ipak predstavlja kršenje zakona. U praksi se događa, dodaje Reljanović, da poslodavac ne produži zaposlenom ugovor na određeno, a na to radno mesto potom dovede drugog radnika.

– Takvi ugovori se često ne produžavaju majkama na porodiljskom, članovima sindikata, onima koji su tražili da im se isplati prekovremeni rad, radnicima sa lošim zdravstvenim stanjem... Prema zakonu, poslodavci imaju pravo da to urade iako svi znamo da nije u redu, ali ipak ostaje nejasno zašto bi to radili, kada i dalje imaju potrebu za angažovanjem radne snage. U te radnike su ipak ulagali novac i trud, provodili ih kroz obuke... Jedino opravdanje bi bilo ukoliko postoji krivica zaposlenog – nabraja Reljanović.

Da bi otkaz bio u skladu sa zakonom mora se poštovati otkazna procedura. Ako je rezultirao krivicom zaposlenog (povreda radne dužnosti ili discipline), proces je takav da poslodavac pre otkaza zaposlenom mora da obezbedi upozorenje pred otkaz u kome će obrazložiti – navesti razlog i dati zaposlenom rok od osam dana za izjašnjenje na navode iz upozorenja. Ako iz izjašnjenja proistekne da su postojale olakšavajuće okolnosti, poslodavac može izreći blažu meru: privremeno udaljenje sa rada do 15 dana bez naknade zarade, novčanu kazni do 20 odsto umanjenja osnovne zarade ili opomenu sa najavom otkaza ako u narednih šest meseci učini istu ili slični povredu.

Ukoliko je otkaz rezultirao iz neostvarivanja očekivanih rezultata ili nedostatka znanja i sposobnosti, poslodavac je u obavezi da pre otkaza zaposlenom da obaveštenje u vezi sa uočenim nedostacima, uputstva i rok za poboljšanje rada. Dužina roka zavisi od složenosti posla koji se treba unaprediti. Ako po proteku tog roka zaposleni ne otkloni nedostatke, poslodavac mu može dati otkaz bez upozorenja.

Olga Vučković Kićanović, stručnjak za radno pravo, podseća na to da je Zakon o radu vrlo precizan i po pitanju dostavljanja otkaza.

– Mora se dostaviti lično zaposlenom, u prostorijama poslodavca, a on mora potvrditi prijem (najčešće napiše primio datum na poslodavčevom primerku). Ako se rešenje o otkazu ne može dostaviti lično, izuzetno se može poslati poštom, sa povratnicom. Ako je i tako nemoguće, poslodavac će rešenje staviti na oglasnu tablu, i po proteku osam dana smatraće se dostavljenim – objašnjava pravnica.

To sve znači, dodaje ona, da je otkaz SMS-om, i-mejlom, usmeno („od sutra da te ne vidim...”) nezakonit i ništav.

– U praksi se dešava da zaposleni po pretnji „da se više ne pojavljuje” zaista ne dođe nekoliko dana, i time poslodavcu daje mogućnost da otkaz legalizuje tako što će ga dobiti, jer je neopravdano izostao sa rada. Ipak, u okviru odomaćene bahatosti, mnogi poslodavci daju otkaz usmeno, pogrdno, SMS-om, i-mejlom... U toj situaciji najbolje je obratiti se inspekciji rada. Zakon o radu predviđa sankcije za nepoštovanje otkazne procedure, čak i ako je postojao pravni osnov za zakonit otkaz – naglašava stručnjak za radno pravo i podvlači da otkaz i-mejlom zakon ne poznaje i ne predviđa kao legalan, a SMS-om još manje.

Ipak, ukoliko sud utvrdi zakonitost otkaznog razloga, ali nepoštovanje zakonske otkazne procedure, zaposlenog neće vratiti na rad, ali će mu dosuditi naknadu od šest zarada, u iznosu zarade u mesecu koji je prethodio otkazu.

– Razmišljajući formalnopravno, zaposleni bi tada mogao da podnese tužbu zbog nepoštovanja otkazne procedure, uz dokaz iz SMS-a ili i-mejla, ne ulazeći u pravne osnove za raskid radnog odnosa. Bilo bi logično da sud dosudi tih šest zarada, ali u takve sudske prakse dosad nisam imala uvid – navodi pravnica Olga Vučković Kićanović.

Odnos prema radniku kao prema sredstvu za rad

Savez samostalnih sindikata Srbije oštro kritikuje sve učestalije načine digitalnog uručivanja otkaza radnicima, naglašavajući da je takva praksa posledica aktivnosti izvršnih vlasti u prethodnim decenijama, udruženih sa lobijem poslodavaca koji radnike više ne tretiraju kao ljude i važne učesnike u ostvarivanju dobrog ekonomskih napretka države i pojedinačnih privrednih subjekata.

– Prema radnicima se i političari i poslodavci odnose kao prema sredstvu za rad, robovima i robotima kojima se u vreme digitalizacije bez ikakvog ljudskog objašnjenja zahvaljuju na dosadašnjem radu. Šalju im se grube, neljudske i necivilizovane poruke o tome da im radnici više nisu potrebni – podseća Duško Vuković, potpredsednik SSSS.
 
Inspekciji rada nije podnet zahtev radnika iz „Šinvona”

U Ministarstvu za rad za „Politiku” naglašavaju da odeljenju inspekcije rada u Niši nije podnet nijedan zahtev niti obaveštenje zaposlenih koje se odnosilo na prestanak radnog odnosa kod poslodavca „Šinvon d. o. o.” u Nišu. Podsećaju i da Zakon o radu detaljno određuje razloge za prestanak radnog odnosa u članu 175, kao i razloge za otkaz od strane poslodavca, u članu 179.